( molim publiku u zadnjim redovima da se ne cereka....)
kažu da je danas sve u marketingu i da dobra priča može prodati sve.....
a možda je priča išla ovako......
dok je botticelli razmišljao o slici za medicije njegova nemirna umjetnička ruka,kao da ima svoju posebnu volju,kistom je nanosila boje na poklopac škrinje u kojoj su bili ostaci zlatnika od zadnjeg posla.......
prestao je misliti,brinuti i pustio je,kao i toliko puta do tada,da njegov um i njegove ruke stvore sliku.....
i to je bilo to,ta minijatura na škrinji je upravo ono što će naslikati na velikom platnu u palači....
u umjetničkom zanosu danima se nije odvajao od velikog platna,kistove i boje.....a onda jedne večeri pogled mu padne na škrinjicu i odluči ju sad,iz ovih stopa darovati svojoj ljubavi......i u toplom zagrljaju na trenutak zaboraviti sve brige i poslove.....
ali srednjovjekovne ulice kriju mnoge opasnosti i dok je žurio nizbrdo iza jednog ugla zaskočio ga je razbojnik......pokrao ga je,sve mu je uzeo.....i škrinju....
nepoznanica je kako su se razbojnik i škrinja našli na gusarskom brodu ali se pouzdano zna da je razbojnik zbog krađe kruha bio osuđen na,u to doba uobičajenu kaznu,provlačenje ispod kobilice broda....u očaju je za blažu kaznu kapetanu ponudio sjajnu škrinju.....
kapetan je škrinju,dakakao,uzeo a razbojnik je prošao sa samo 25 udaraca bičem......
koliko su dugo plovili morima baveći se poslovima kojima su se gusari tog doba bavili ne zna se točno......ali u neko doba odlučili su se vratiti kući,u firencu....
jedina greška im je bila da su što iz gušta,što iz zabave zastali u senju.....a u ta preduskočka vremena nije baš bilo uputno šaliti se sa senjanima......
suma sumarum brod je nakon bitke završio na dnu mora a škrinjica je nošena plimama i osekama ovih dana završila iza kamena s početka posta......
za večeras samo jedna stidljiva sličica.....sljedi nastavak tj.part II.......s puno sjajnih slika i edukativnog teksta:))))).......ne propustite!!!!
